НОВО ЗАВИЧАЈНО СЛОВО ЈАСЕНИЦЕ

'ПОБРАТИМСКО' СЛОВО НАШЕ ТРЕЧНЕ

Када је завичај записан и описан, онда је знан и вољен од многих генерација, посебно кад је писан срцем. Значи, постојали смо, постојимо, и опстаћемо. Слово и сваки други белег биће наше сведочанство времена. Ентузијасти Тополе на челу са ИГОРОМ  ПЕТРОВИЋЕМ уложоли су несебичан напор да се појави часопис ТОПОЛСКИ ЗАПИСИ који ће употпунити свеукупну баштину Јасенице и њене околине. Верујемо да ће редакција окупити на десетине сарадника и пријатеље како на меридијанима Јасенице, Шумадије тако и широм Васељене. Колико су ТОПОЛСКИ ЗАПИСИ садржајно, и завичајно опредељени, видљиво је из прилога фотокопија. Завичајном часопису желимо сваки успех, а посебно у бици са немаштином која може оптеретити његово излажење.

                                                                                                                     РЕДАКЦИЈА ТРЕЧНЕ

8.MART 2013.

BLOGERSKI POST ZA NAŠ LEPŠI SVET ŠIROM VASELJENE

JESAM NACIONALAN ALI I INTERNACIONALAN!. ZA LEPŠI SVET ŠIROM PLANETE  

MOJA RUŽA, MOJOM RUKOM ODNEGOVANA I FOTOGRAFISANA U LEPENICI-STAROM LEVČU OKO KRAGUJEVCA. ETO I VIRTUELNA VEZA MOŽE BITI ISKRENA I LEPA.

MILAN ŠUMADINAC

ГДЕ ЈЕ ПИСАНО СЛОВО КЛИЦУ ЗАМЕТНУЛО

РОДНО ОГЊИШТЕ СРЕТЕНА С. БОЖИЋА-ВОНГАРА

Родно огњиште нашег Сретена који је постао светски писац и антрополог,болно и тихо се гаси.Да ли је због немаштине или немара,нема никаквог разлога за оправдање.Не постоји писани белег, а куће једва да издржавају зуб времена.Овакав немар је највише на души наших Трешњевичана и Јасеничана. Надамо се да то неће остати годинама па да се чека неки стогодишњи јубилеј како би се овај белег културе уредио.

 Стазама куда је Сретен ходио око родне куће и где је изворску воду пио у свом детињству, водила нас је Млица М. Божић наставница српског језика у пензији. Она је стицајем околности постала и снаха фамилије Божић, тако да су  биографија, живот и дело Сретена њој веома блиски по професионалном занимању.

КРСНА СЛАВА У СРБИНА, ЈАСЕНИЧАНИНА, ТРЕШЊЕВИЧАНИНА

ЦРКВЕНА И НАРОДНА ТРАДИЦИЈА КРСНЕ СЛАВЕ ОД СВЕТОСАВСКИХ ДО ДАНАШЊИХ ДАНА

КРСНА СЛАВА , ОБИЧНО ПОЧИЊЕ У ПАРОХИЈСКОЈ ЦРКВИ.
Једна од ретких породичних задруга Борише Ж. Чумића  традиционално је прославила ТОМИНДАН 2012.године.

Даљи след славе је у породичној кући где се после црквеног обреда (палење славске свеће, кађења, молитве, ломљења колача и узимања куваног жита) одржава трпеза љубaви на којој двори  домаћин све време. Присуствују чланови уже породице, фамилије, рођаци, комшије и пријатељи. 

Култ крсне славе у Србина остао је непромењен од светосавских до данашњих дана. Она је била и остала неодвојиви део духовног и народског идентитета. 

ЗЛАТАН ГЛАС ЗАВИЧАЈА

ПРВИ ВОКАЛ ТЕТКА ДАРИНКЕ КОЈИ ПЛЕНИ ЈАСЕНИЦУ

Teтка Даринка Петровић је по рођењу из суседне Босуте, одн. Качера, удата у Горњу Трешњевицу, а певачка дружина у којој пева је из суседних Вукасоваца. Наступала је самостално и са својом дружином на безброј манифестација како у Јасеници тако и широм Србије.

Кад тетка Даринка запева са својом дружином птице престају да цвркућу, а река Јасеница престаје да тече и да жубори.