ДОГОДИЛО СЕ, ЗАБЕЛЕЖИЛО СЕ

СВЕТО СРЕТЕЊЕ 15.ФЕБРУАРА 2013. У МАРИЋЕВИЋА ЈАРУЗИ

Ту преко Каменара, Врбице и Баљковице, на Светишту Марићевића јаруге, традиционално бејаше саборовање поводом 209 година Првог српског устанка. И би народа са црквеним достојницима, краљевским принцом Александром, изасланицима власти и културе. Бејаше и ветерана, а посебно неке униформисане ''младежи'' и облежјима 41-45 који срећом нису арлаукали и галамили као претпрошле године...Ипак саборовање прође достојанствено и
 гостопримљиво али без председника и премијера земље Србије што је сваком 'ходочаснику' на ово ''свето'' место било веома сетно.
Раније су долазили али били су извиждани, испљувани и понижени од  групе униформисане ''младежи'' који срећом нису носили ''СС'' ознаке и ''ножеве у зубима'' као 41-45. Ове године ''младе патриоте'' и хулигани нису имали прилику да пљују и понижавају српског преседника и премијера. Догодине обележавамо 210 година пламена слободе и надамо се да ће и то саборовање проћи без патолошког примитиивзма које неки светски моћници милосрдно помажу.  

ЗАНАТИ СА ТРАДИЦИЈОМ У ЖИВОТУ ТРЕШЊЕВИЧАНА-''ДУЛЕ''

''КРЦА, КРЦА, НОВА КОЛА...''

Остаде коларског заната од прадеде Стевана, па деди Урошу, па оцу Драгољубу,
и до данашњих дана 2013. сину Душану Петровићу ''Дулету'', пољопривреднику и знаном активисти села Горње Трешњевице. Овај точак попуниће етно збирку кућевног дворишта али му је потребна одговарајућа обрада и дорада.''Шинска кола'' ~1955. замењена су са ''гуманим колима''. Била је то мала ''револуција'' за наше сељаке. Касније, ~1965. ''гумана кола'' су преправљана су за вучу са трактором док се нису масовније куповале приколице. Највећу ''револуцију'' у раду пољопривреде унео je трактор ''Масеј Фергусон'' који могао хидраулички носити око 40 прикњучних машина-оруђа. 

Није за Шароњу и Цветка али јесте за етно кутак у авлији. Шароња и Цветко оставили су јарам још давне 1965. Остали су за једно сетно сећање. Имали су срећу да задњих десет година вуку ''гумана кола'' које је окивао ''Домаћин'' ковач.

ЗАНАТИ СА ТРАДИЦИЈОМ У ЖИВОТУ ТРЕШЊЕВИЧАНА-'''ШНАЈЦА''

ЗАНАТ И МАЈСТОРИЈА ''ШНАЈЦЕ'' ЗА НАШ ИДЕНТИТЕТ

ДОБРИВОЈЕ РадојицеЂОРЂЕВИЋ ШНАЈЦА рођен је1933. године, пољопривредник и шнајдер, Горњотрешњевичанин. Он и данас кроји и шије, претежно шајкаче и качкете. Задњи модел шајкаче који ради  је ''ПЕРОВКА''. Она се ретко може видети. Занат је изучио код Радоње Чумића Горњотрешњевичког зета из Доње Трешњевице који се удомио у фамилију Животе Јелесијевића-''Јелића''. Радоња је обучио на десетине шнајдера у Горњој Јасеници. Уз шајкаче на овом посту недостају опанци, цокуле...за комплетан идентитет Шумадинца и нашег Трешњевичанина.То ћемо комплетрати првом приликом!!!

  

ЗАНАТИ СА ТРАДИЦИЈОМ У ЖИВОТУ ТРЕШЊЕВИЧАНА -''ДОМАЋИН''

КОВАЧКИ ЗАНАТ СТАРОГ МАЈСТОРА ''ДОМАЋИНА''

Мојсиловић Борисава Душан, звани Домаћин, Горњотрешњевичанин, рођен је 1929.

И данас 2013. у 84. години живота,  поред пољопривреде, бави се ковачким занатом као што су му то радили отац Борисав, стриц Момир и деда Милан. Једини је мајстор овог старог заната у Горњој Јасеници. Савладао је све тајне заната од ковања, окивања, калења, па до ковачког заваривања. Несебичну помоћ пружала му је супруга Злата  која је са њим ковала и оштрила пољпривредне алатке.

Баба Злата, ''Домаћинова'' сапутница и ''десна рука'' помоћи није пропустила прилику да се фотографише и да посведочи унуцима-потомцима да је и она била ковачка мајсторица. 
Ковачки занат данас доживљава тужну судбину села, тихо се гаси и остаје само за успомене и сведочанство једног времена на овим и другим просторима.

НЕМЕРЉИВА ТУГА  СТАРОГ КОВАЧА ''ДОМАЋИНА''
(Зумирај за детаље!!!)

ЗАНАТИ У ЖИВОТУ ТРЕШЊЕВИЧАНА

НОВИ ЗАНАТ ЗА НОВО ВРЕМЕ

Живковић Љ. Момчило, пољопривредник, машинбравар, ауто механичар... вредно је прихватио изазов времена Новог миленијума и 'специјализовао' се за оправку свих машина од 'Масеј Фергусона' до ''Мерцедеса''. 

Које све услуге са сином Миланом мајстор Мома ради види се на задњој фотографији. Услуге, тј. мајсторије су јединствене и примерене за овај крај Горње Јасенице. Занатска радња налази се у Доњој Трешњевици у засеоку Палучак поред регионалног пута Аранђеловац-Шаторња, такорећи на самом почетку села из правца доласка Горње Трешњевице. Теренски ГАЗ који се ремонтује са Мерцедесовим мотором, према приказаној фотографији, ради се специјално за ловачке потребе и за екипу истраживача завичајног часописа ТРЕЧНЕ који су решили да обиђу све стазе и богазе целе Јасенице. 
  

ТРЕШЊЕВИЧАНИ У НАРОДНОМ ПЕСНИШТВУ И ЗДРАВИЦИ

ПЕСНИЧКИ ПОРТРЕТ МИКАНА

КУЗМАНОВИЋ М. МИЛИВОЈЕ МИКАН, пољопривредник, занатлија, народни песник и здравичар, перјаница народног песништва завичаја и околине. Aктиван је сарадник завичајног часописа ТРЕЧНА. Учесник је бројних манифестација народног стваралаштва и културе. Брижан деда са седам унучића. Несебичан активиста села и сеоских акција.

Ко је вредан на перу и говору, тај је вредан и на твору!!!Шаруље ваздан уживају кад их деда Микан тимари, мази и пази.

ТРАДИЦИЈА

КОРЕНИ ДОСЕЖУ ДО СЈЕНИЧКИХ ДАНА

ДОМАЋА МИСС ПАСМИНА, САМО ЈОШ МАЛО ДА ПОРАСТУ