ЗАСЕОК ПО СТАРОЈ СРБИЈИ

Oвај, засеок или реон по данашњој административно-атарској подели Доње Трешњевице, са погледом из Вучљивице Горње Трешњевице носи назив Сјенички Крај по ранијем завичају СЈЕНИЦЕ -СТАРЕ СРБИЈЕ одакле су се населили Трешњевичани око I српског устанка. Данас га зову још и ''Турски крај''. Наиме, досељавањем Шумадинаца у XVIII I XIX веку носе надимке области и крајева из којих су досељени. Тако Шумадинци који су дошли од бугарске границе зову се ''Бугари'', са Косова ''Косовци'', Сјенице ''Сјеничани'' или ,,Турци'' јер су тек 1912. ослобођени од Турака. У Аранђеловцу такође постоји крај који се зове СЕНИЧАНИ.

ЛИВАДИЦА ОКОЛО ЈАСЕЊЕ...

ЈАСЕЊЕ ЈЕ ОПЕВАНО И У ИЗВОРНИМ НАРОДНИМ ПЕСМАМА

Милица Поповић из комшијске Босуте певала је песму: ''Чувам овце доле у Јасење''.Она је била популарна педесетих година прошлог века

У Србији има неколико топонима Јасења, у Босни, такође и један топоним у Словенији.

Наше Јасење је потес Вучљивице, односно почетак села. Да ли је ово наше оно право или није, тешко је одговорити. Вероватно да јесте, јер је Милица Поповић из наше комшијске Босуте...

На средини снимка видљива је Блажина бара обрасла трском. Народно предање говори да је ту Блажа син стараца Радосава (родоначелника Горњотрешњевичана ) у заденутој кавги убио једног турчина. Плашећи се одмазде Турака, отац Радосав је однео чабрицу меда Сали-аги на Рудник и покајнички признао Блажино убиство. Сали-ага (''Руднички бик'') је опростио Блажин ''инцидент'' и рекао: ''Нема проблема за ''нашег'' Турчина, он је то и заслужио, а ти када год можеш донеси чабрицу меда и сви проблеми биће решени''. 

TРЕШЊЕВИЦЕ НАДОМАК БУКУЉЕ

БУКУЉА СА КЉЕШТЕВИЦОМ ЧУВА РАТНЕ УСПОМЕНЕ ЗБЕГА НЕЈАЧИ ЈАСЕНИЧКИХ СЕЛА ЗА ВРЕМЕ I СРПСКОГ УСТАНКА

У ЗБЕГУ  КЉЕШТЕВИЦЕ БИЛА ЈЕ СМЕШТЕНА И ПОРОДИЦА ВОЖДА.

Са јужне стране на потесима Каменара прикупљена је Јасеничка војска, марта 1804.  која је кренула на ослобођење Крагујевца и Јагодине

ТРЕШЊЕВИЦЕ У ЗАГРАЉАЈУ ВЕНЧАЦА

ПИТОМИ ВЕНЧАЦ СА СЕВЕРОИСТОКА

КАМЕНАР, БРЕЗОВАЦ И ЛИПОВАЦ КОМШИЈСКИ ДЕЛЕ ПИТОМИ ВЕНЧАЦ СА ТРЕШЊЕВИЦАМА
На овом снимку нису видљиве ране Венчаца настале бесомучним ископавањем камена.Нада остаје да његова питомина не доживи наказу новог миленијума на просторима Јасенице

ТРЕШЊЕВИЦЕ У ЗАГРЉАЈУ РУДНИКА

НАЈЛЕПШИ ПОГЛЕД НА РУДНИК ЈЕ СА ВЕТРИЛА И ЈЕРЕМИЋА КРИВИНЕ

РУДНИК ЗИМИ ЈЕ ПЛАВЉИ ОД НЕБА

Сачекаћемо дан једне зиме да прикажемо како се Рудник плави.

ПИСАНИ ТРАГ ГОРЊОТРЕШЊЕВИЧКЕ ЦРКВЕ

 БЕЛЕГ НА ЗАПАДНОМ ДЕЛУ ХРАМА

ЦРКВА ГОРЊОТРЕШЊЕВИЧКЕ ПАРОХИЈЕ

СЕОСКО ДУХОВНО ЗДАЊЕ

''Света Параскево Србице, васкрсни

Походи земљу Србију

Заједно са архангелима Михаилом и Гаврилом

Обиђи твоје храмове

Од антике до данашњих дана,

Од Јаша до Горње Јасенице,

Дођи до храма старе Трешњевице''...

Импозантна у својој божанској лепоти, месту и простору, Горњотршњевичка црква као објекат плени поглед сваког гледаоца са свих страна сеоског хоризонта, посебно са шумадијских висова Рудника, Букуље, Венчаца и од Тополске цркве. Поред пута Аранђеловац - Рудник, Аранђеловац - Доња Шаторња и зараван око цркве у централном делу села на западу засеока Вучљивице, краси овај јасенички крај и централну Шумадију. Путник намерник који долази у Горњу Трешњевицу или је на пропутовању, при лепом времену, видеће је са Букуље на десетом километру, са Венчаца на осмом, из Тополе и Рудника на петнаестом километру.

Црква као храм и духовно светиште села, данас тешко одолева зубу времена и сети која се надвила над селом због беле куге и одласка мештана у град и бели свет. Њена божанственот носи у срцу свете Петке лаган бол који се прожима у свим срцима Трешњевичана на почетку III миленијума.


Духовност која извире из материнске племенитости свете Петке даје велику наду опстајања сваком Трешњевичанину на стопама и белезима које је оставио српски родоначелник, Стефан Немања, градећи цркве у Србији. Она је била и остала световна заштитница Горњотрешњевичке парохије.

OКОМ, ФОТОКАМЕРОМ И СЛОВОМ МИЛЕТА ТРЕШЊЕВИЦЕ

ДУХОВНИ БЕЛЕЗИ ТРЕШЊЕВИЦА

ПОРТА У ДОЊОЈ ТРЕШЊЕВИЦИ

Данас у Доњој Трешњевици код основне школе, испод Радојчића кућа, у засе- оку Палучак, до истоименог потока, постоји живи запис са старим храстом, стар преко 250 година загрљен великом ливадом благе косине, званом Порта. Додуше, сада тај запис није ограђен и уређен као раније али својом блаженошћу и питомином плени свачији долазак на ово место.

У памћењу сваког Трешњевичанина живи сазнање и предање о овом месту где су се одржавали вашари и игранке.

 У старој Трешњевици ^9*, Порта је била централно место  где су се одржавале литије (крстоноше) и заједничка преслава (заветина) за време св. Тројица и за време св. Илије. 

Напомена:

9* Стара Трешњевица је све до 1818.године била једно адмистративно-атарско село!